Povodom Svetskog dana šuma, Udruženje šumovlasnika predstavilo je inovativan proizvod koji na jedinstven način povezuje zaštitu prirode, lokalni razvoj i savremeni koncept održivog turizma – sadnicu kao suvenir.

Ovaj proizvod nastao je kao rezultat lokalne inicijative zajedničkog kompostiranja u Mokroj Gori, gde su organski otpad i znanje zajednice pretočeni u novu vrednost. Sadnica-suvenir predstavlja konkretan primer kako principi cirkularne ekonomije mogu biti primenjeni u praksi – kroz proizvod koji ima višestruku funkciju i dugoročan uticaj

Više od suvenira

Za razliku od tradicionalnih suvenira koji često ostaju kao statični podsetnici na putovanja, sadnica-suvenir je osmišljena kao živi proizvod. Ona se ne čuva – ona se sadi, neguje i raste, a potom vas godinama podseća na doživljaj putovanja na kom ste ga kupili.

Na taj način, svaki korisnik postaje aktivni učesnik u očuvanju prirode i stvaranju nove vrednosti, čime se iskustvo putovanja produžava i dobija dublji smisao

Inovativno i bez otpada

Posebna inovacija ovog proizvoda ogleda se u njegovom pakovanju. Nakon sadnje, ambalaža se ne odbacuje, već dobija novu funkciju – postaje hranilica za ptice. Postupak je jednostavan, kada izvadite sadnicu, probušite otvore sa strane pri dnu čaše i napunite semenkama. Vratite čašu na mesto i okačite pakovanje na terasi. Boja pakovanja je pažljivo birana da dodatno privlači ptice.

Ovim pristupom dodatno se smanjuje otpad, podržava biodiverzitet i podstiče odgovoran odnos prema prirodi.

 Podrška lokalnoj zajednici

Jedan od ključnih principa ovog koncepta jeste vraćanje vrednosti zajednici. Zbog toga se 50% prihoda od prodaje sadnice-suvenira vraća u lokalnu zajednicu u kojoj je proizvod nastao.

Na taj način se direktno podržavaju lokalne inicijative, podstiče održivi razvoj i jača veza između prirode, ljudi i ekonomije

Nova generacija suvenira

Sadnica-suvenir predstavlja odgovor na sve veću potrebu za smislenijim, održivim i odgovornim proizvodima. Namenjena je svima koji žele više od klasičnih uspomena – onima koji žele da ostave trag koji raste

Ovo nije samo suvenir.

Ovo je investicija u prirodu, zajednicu i budućnost.

Kako je projekat „Od šuma za šume – Faza 4“ ukazao da lokalne samouprave vrše nenamensko trošenje sredstava za šume u Srbiji

Dok se Srbija suočava sa izazovima da očuva kvalitet životne sredine, jedan projekat civilnog društva uspeo je da ukaže na dugo prisutan sistemski problem: novac namenjen unapređenju šuma – jednog od naših najvažnijih prirodnih resursa – neretko se u našim lokalnim samoupravama troši za potpuno druge svrhe.

Projekat „Od šuma za šume – Faza 4“  koji je sproveo nacionalni savez vlasnika šuma Dendrosrbija, trajao je od 15. maja do 30. novembra 2025. godine u okviru EKO-SISTEM programa podrške. Od početka do kraja (prva faza započeta je još 2021. godine) , projekat je pokazao kako izgleda borba jedne male organizacije protiv velike administrativne inertnosti – i zašto se ovde najvažnije pitanje svodi na poruku: - “Jeste legalno, ali nije legitimno.”

145 opština, 86 odgovora – slika stanja koje zabrinjava

U junu je tim Dendrosrbije uputio zvanične zahteve za pristup informacijama od javnog značaja svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Cilj je bio da utvrde kako opštine troše novac od Naknade za korišćenje drveta, odnosno Budžetskog fonda za šume.

Rezultat:

· Od 145 JLS, odgovor je dostavilo samo 86.

· Više od 40% opština čak nije potvrdilo ni prijem mejla.

· Od onih koje jesu odgovorile, manje od 10% zaista zna i sprovodi zakonsku obavezu namenskog trošenja ovih sredstava.

Najporazniji nalaz analize jeste da se većina lokalnih samouprava poziva na Zakon o budžetskom sistemu, koji dozvoljava da se namenski prihodi prelivaju u opšte budžetske rashode.

Tako je nešto što bi moralo da bude ulaganje u šume – puteve, protivpožarne aktivnosti, sadnju, negu zasada – postalo rupa iz koje se lako popunjavaju druge potrebe kada u lokalnim samoupravama ponestane novca, a često ga nestane.

Legalno? Da.
Legitimno? Nikako.

Od analize do akcije: izrada jedinstvenih modela dokumenata

Nakon višemesečnog prikupljanja i analize podataka, tim projekta je kreirao dva ključna dokumenta:

1. Idejni obrazac Programa korišćenja sredstava od Naknade za korišćenje drveta – dokument koji svaka JLS mora da donese pre trošenja novca.

2. Idejni obrazac Izveštaja za Ministarstvo, koji su opštine dužne da dostavljaju do 31. marta svake godine.

Ova dva dokumenta su dizajnirana tako da vode zaposlene kroz ceo proces, obezbeđuju zakonitost rada, povećavaju transparentnost i standardizuju izveštavanje na nivou cele države.

Kako su napravljeni – tako su i predati lokalnim samoupravama: kao dugoročno rešenje, lako prilagodljivo i održivo.

Uz njih je kreirano i profesionalno video uputstvo, čime je postavljen temelj da sve JLS u Srbiji, uz minimalan trud, konačno počnu pravilno da upravljaju novcem za šume.

Online obuka 28.novembra: 350 mejlova, 38 prijava, 32 učesnika

Kao završnu aktivnost projekta, Dendrosrbija je 28. novembra 2025. organizovala online obuku za sve lokalne samouprave – baš o tome kako da koriste nove dokumente i kako da postupaju u skladu sa zakonom.

Pozivi su poslati na više od 350 relevantnih i zvaničnih mejl adresa u 145 JLS.

Prijavilo se 38, a na Zoom platformi prisustvovalo je 32 učesnika.

Ovaj podatak sam po sebi govori dovoljno: ako su opštine dužne da izveštavaju o potrošnji novca, a većina to ne radi, kako je moguće da na obuku koja im omogućava da to savladaju – dolazi tek dvadesetak njih?

Ovo je možda najbolji dokaz dubine problema.

Poruka projekta koja odjekuje daleko šire od šuma

Lokalne samouprave legalno koriste mogućnost datu u Zakonu o budžetskom sistemu, ali takvo postupanje je suprotno javnom interesu i ciljevima zaštite prirode.

Zato je projekat usvojio slogan:

“JESTE LEGALNO, ALI NIJE LEGITIMNO.”

To će biti i trajna poruka Dendrosrbije u budućnosti.

U vremenu kada su šume pod sve većim pritiskom, a klimatske promene uzrokuju sve teže posledice, ovaj projekat je pokazao da se sistem može početi popravljati – jednim upornim, stručnim i doslednim korakom.

Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

The Association of Private Forest Owners Bor announces a public call for submission of bids for
the procurement of:

Hotel Accommodation Services in Mokra Gora
1. Subject of Procurement
The procurement concerns hotel accommodation services for 40 participants in Mokra Gora,
including:

• Two full-board arrangements (breakfast, lunch, dinner),
• Two coffee breaks per day,

Adequate facilities to receive participants returning from outdoor activities under all weather conditions, without compromising the overall hygiene standards of the hotel.

2. Eligibility
Bidders must be legally registered entities capable of providing hotel accommodation services in Mokra Gora.

3. Evaluation Criteria
The contract will be awarded to the economically most advantageous tender, considering the following:

• Price (60%),
• Quality and compliance of services with requirements (40%).

4. Submission of Bids

• Bids must be submitted by courier service or registered mail to the following address:

Association of Private Forest Owners Bor
Dobroslava Ružića 8a, 31000 Užice

• Deadline for submission: 23.10.2025.
• Late submissions will not be considered.
• 
  

5. Tender Documentation
The complete Terms of Reference (ToR) and tender documentation can be downloaded from the link at the bottom of this text.

6. Additional Information
For any inquiries, please contact us via e-mail: bor.uzice@gmail.com no later than 13.10.2025.

Download tender documentation here ↓

Nakon tačno 4 godine od inicijalne faze projekta „Od šuma za šume“ ovaj projekat ušao je u svoju završnu fazu. Cilj nismo menjali od početka – želimo da lokalne samouprave u Srbiji počnu da ulažu sredstva od naknada za korišćenje drveta na adekvatan način. Adekvatno za nas znači da se sredstva ulažu u unapređenje stanja šuma, poštujući odredbe Zakona o šumama koji tim sredstvima daje namenski karakter i da taj proces bude zakonit, transparentan i inkluzivan.

Počeli smo zagovaranje ove teme 2021. u tri opštine Zlatiborskog okruga, a kasnije smo proširili rad na lokalne samouprave Južnobačkog, Pirotskog i Pčinjskog okruga. U poslednju fazu smo ušli sa iskustvima i znanjima iz preko 10 gradova i opština koje težimo da prenesemo u sve druge lokalne samouprave u Srbiji.

Da podsetimo, privatne šume čine 57% svih šuma u Srbiji. Za svaki kubik posečenog drveta vlasnik privatne šume (kao i korisnik državne šume) dužan je da na ime takse za posečeno drvo uplati u Budžetski fond za šume iznos od oko 2 eura, a 30% ovako uplaćenog novca je prihod budžeta lokalne samouprave gde je drvo posečeno. Ovaj iznos vraća se u budžet lokalnih samouprava na poseban konto i predstavlja namenska sredstva te se mora utrošiti na unapređenje stanja šuma. Zakon o šumama dozvoljava svakoj JLS da svojih 30% troši na prioritete koje sama uspostavi. Ovi prioriteti su fleksibilnije dati u odnosu na prioritete koje zakon propisuje za korišćenje 70% sredstava koja pripadaju republici, tj. Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Npr. unapređenje urbanih šuma (tzv. park šuma) je dozvoljeno iz loklanog budžetskog fonda, a na nacionalnom nivou nije. Nije potrebno posebno isticati da gradske šume ublažavaju efekte klimatskih promena na vrlo direktan način. Zakon još nalaže da sve lokalne samouprave jednom godišnje izveste nadležno ministarstvo (Upravu za šume) na koji način su utrošili svoja sredstva.

U poslednjoj fazi projekta u saradnji sa Upravom za šume, razvijamo obrasce za izveštavanje, koji će pomoći lokalnim samoupravama da bolje razumeju namenski karakter sredstava, lakše odrede prioritete za ulaganje i kasnije na jednostavan način izveste o trošenju sredstava. Na ovaj način obrasci imaju dodatnu ulogu da edukuju donosioce odluka i činovnike, jer nije realno očekivati da svaka opština ili grad u Srbiji imaju zaposlene šumarske struke koji bi im mogli pomoći u prepoznavanju prioriteta za unapređenje stanja šuma na njihovoj teritoriji.

Kada obrasci budu gotovi, tokom jeseni 2025. godine, biće organizovana obuka za sve loklane samouprave da bismo im predstavili obrasce i način na koji bi trebali da ih koriste.

Da bismo uopšte razvili obrasce, tokom poslednje faze projekta poslali smo zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u svih 145 lokalnih smaouprava u Srbiji. Pitali smo ih da nam kažu koliko novca dobijaju godišnje, na šta ga troše i da li šalju izveštaje Upravi za šume. U zakonskom roku smo dobili 86 odgovora, dok 59 opština i gradova nisu odgovorili. Odgovore ćemo potražiti posredstvom kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja. Iz podataka koje smo dobili vidi se da manje od 5% lokalnih samouprava u Srbiji sprovodi proces na potpuno adekvatan način. Veliki broj njih pozivao se na Zakon o budžetskom sistemu prema kome svi prihodi lokalnog budžeta imaju karakter opštih prihoda i ne moraju se namenski trošiti. To je zaista porazno i zbog toga smo odlučili da predloženi obrasci budu koncipirani tako da probude i svest o važnosti ulaganja u stanje šuma.

Verujemo da će sprovođenje ovog projekta proizvesti situaciju u kojoj donosioci odluka razumeju da je svrha sredstava o kojima govorimo da se unapredi životna sredina koju svi građani jednako uživaju i da ni na koji način nije opravdano koristiti Zakon o budžetu da se spreči da sredstva namenjena boljoj životnoj sredini budu raspoređena na druge potrebe.

Projekat “Od šuma za šume -Faza 4” je deo EKO SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

❤️  Ljubav u doba klimatskih promena

Šuma nas pamti čak i kad mi zaboravimo na nju.
Ali… da li i dalje postojimo u toj priči?
Sve ređe se čovek viđa u predelima koji su nekad bili njegov dom – šume, planine, sela. U svetu u kojem priroda vapi za pažnjom, i čovek postaje vrednost koju treba štititi.

Pozivamo te da svojim objektivom zabeležiš vezu između ljudi i prirode – lepe, snažne, tužne ili nežne trenutke koji pokazuju kako klimatske promene utiču na taj odnos

Tema konkursa: Šuma i ljudi – Ljubav u doba klimatskih promena

USLOVI UČEŠĆA:

✅  Konkurs je otvoren za sve – amatere, profesionalce, zaljubljenike u prirodu.
✅  Pošaljite do 3 autorske fotografije u što boljoj rezoluciji, nastale u poslednjih 10 godina
✅  Fotografije treba da budu snimljene u Srbiji, ali autori ne moraju biti državljani Srbije.
✅  Poželjno je da fotografije sadrže čoveka u interakciji sa prirodom/šumom – ali nije obavezno – važno je da prikazuju ili simbolizuju vezu ljudi i šume/prirode.
✅  Učešćem u konkursu autor daje saglasnost da NSVŠ Dendrosrbija koristi fotografije u promotivne svrhe bez ograničenja uz navođenje imena autora

Trajanje konkursa:

od 17.06.2025. do 31.08.2025.

Pošaljite fotografije na: sumailjudi@gmail.com (maksimalna veličina priloga 25MB) 

U tekstu mejla napišite

· ime i prezime autora

· mesto i godinu nastanka fotografije za svaku poslatu fotografiju

· dajte naziv svakoj fotografiji u prilogu mejla (ako šaljete više od jedne)

· kontakt telefon (neće biti javno objavljen)

 Najbolje fotografije biće izložene na javnoj izložbi, a biće dodeljene sledeće dve nagrade:

1. nagrada za najbolju poslatu fotografiju (pobednik/ca konkursa)

2. specijalna nagrada* ženskom autoru za buduće radove

*specijalna nagrada dodeljuje se ženi koja nije pobednica konkursa ali čiji je potencijal žiri prepoznao i posebno istakao

Nagrađeni dobijaju vikend na Mokroj Gori i Tari sa obezbeđenim vodičem za foto-safari u Oktobru 2025.

Foto konkurs je deo projekta “Obnova izgorelih šuma u Mokroj Gori” koji sprovodi nacionalni savez vlasnika šuma “Dendrosrbija” u partnerstvu sa Parkom prirode Mokra Gora, uz finansijsku podršku Evropske unije. Ovaj projekat je deo šire inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji “, koju, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, a u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Obnova izgorelih šuma u Mokroj Gori

Nacionalni savez vlasnika šuma “Dendrosrbija” u partnerstvu sa parkom prirode Mokra Gora je u maju ove godine formalno počeo sprovođenje projekta kojim ćemo dati svoj doprinos obnovi šuma štradalih u velikom šumskom požaru u Mokroj Gori 2012. godine. Iako se radi o šumama crnog bora, koji je vrlo otporna vrsta i za koga smo očekivali da za prethodmih 12 godina dođe do jačeg prirodnog obnavljanja, klimatske promene čine svoje pa se to nije dogodilo. Zato kroz ovaj projekat planiramo da zasadimo 11.000 sadnica na 4,5 hektara i stvorimo neprekidan koridor  kroz izgorelu površinu.

Za te svrhe koristićemo hidrogel granule najnovije generacije i tako pokušati da očuvamo vlažnost i obezbedimo prijem sadnica. S obzirom da je klimatski otporno šumarstvo u fokusu projekta, neposredno pre volonterske akcije pošumljavanja ćemo organizovati događaj na kome ćemo razmotriti savremena znanja iz ove oblasti koja ćemo primeniti u našoj akciji sadnje, ali i budućem radu partnerskih organnizacija.

Leto će biti u znaku foto-konkursa koji objavljujemo sa ciljem da prikupimo što više fotografija koje će pokazati vezu čoveka sa šumom/prirodom i kako klimatske promene utiču na tu vezu.

Projekat “Obnova izgorelih šuma u Mokroj Gori” sprovodi nacionalni savez vlasnika šuma “Dendrosrbija” u partnerstvu sa Parkom prirode Mokra Gora, uz finansijsku podršku Evropske unije. Ovaj projekat je deo šire inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji “, koju, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, a u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Udruženje vlasnika privatnih šuma „Bor“ uspešno sprovodi projekat „The World’s Best Village Turns Circular“ koji ima za cilj da uspostavi održiv model upravljanja organskim otpadom u selu Mokra Gora, kroz komunalno kompostiranje i razvoj socijalnog preduzetništva. U prvoj fazi projekta formirana je radna grupa za održivi razvoj destinacije, izrađena je baza podataka o najvećim generatorima otpada, održan je prvi sastanak sa ključnim akterima, a započet je i dizajn pakovanja za inovativni proizvod – sadnice u kompostu koje će se prodavati kao suveniri.

U narednom periodu sledi realizacija pilot projekta kompostiranja i pokretanje proizvodnje suvenira, što će ujedno biti i prva faza izgradnje lokalnog socijalnog preduzeća. Kroz ovaj model, više od 50% prihoda od prodaje suvenira biće vraćeno zajednici – sa prvim ciljem da se obezbedi centralno grejanje za školu u Mokroj Gori. Očekuje nas još niz edukacija i javnih događaja, kroz koje ćemo promovisati principe zelene i cirkularne ekonomije i uključiti još veći broj lokalnih aktera u proces transformacije Mokre Gore u ekološki odgovornu i održivu destinaciju.

Projekat „Najbolje svetsko selo postaje cirkularno“ je dodeljen kao podgrant u okviru EICEE projekta, koji sufinansiraju Evropska unija i Vlada Crne Gore.

Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma Omorika (RAŠ Omorika) predstavila je sveobuhvatnu analizu energetske efikasnosti domaćinstava u Srbiji, fokusirajući se na subvencije za energetsku sanaciju stambenih objekata. Istraživanje, sprovedeno tokom jeseni 2024. godine, obuhvatilo je 328 domaćinstava iz 67 lokalnih samouprava, pružajući dragocene uvide o trenutnim praksama i izazovima u unapređenju energetske efikasnosti.

Ključni nalazi istraživanja

· Starost uređaja za grejanje: Čak 17% grejnih uređaja starije je od 20 godina, što značajno smanjuje efikasnost grejanja i povećava potrošnju energije.

· Loše navike: Samo četvrtina građana koji koriste drvo nabavlja ogrev u proleće. Ostali lože sirovo drvo koje značajno više zagađuje vazduh od suvog. Drvo se koristi u čak 47% domaćinstava.

· Energetsko siromaštvo: Gotovo 45% domaćinstava troši više od 10% prihoda na grejanje, što ih svrstava u kategoriju energetski siromašnih.

· Subvencije i barijere: Samo 7% građana je koristilo subvencije, dok 23% ne može da priušti ni minimalno učešće u troškovima neophodnim za energetsku sanaciju.

Problemi na terenu

Iako je stav velike većine građana prema programu subvencionisanja vrlo pozitivan, sama Analiza je otkrila niz prepreka u realizaciji programa subvencionisanja koje pružaju mogućnost da se program unapredi. Građani se suočavaju sa visokim cenama usluga izvođača, dugim procedurama i ograničenim budžetima lokalnih samouprava. Takođe, nedostatak registrovanih izvođača radova za određene vidove rada (pre svega postavljanje spoljne izolacije tj.fasada ) usporava realizaciju ključnih projekata.

Preporuke za unapređenje

U dokumentu su predstavljene konkretne preporuke, među kojima su:

1. Pojednostavljenje administrativnih procedura kroz digitalizaciju i automatizaciju procesa prijave.

2. Ciljano finansiranje ranjivih grupa, uključujući potpune subvencije za najugroženije.

3. Bolje planiranje na lokalnom nivou, uz prilagođavanje mera specifičnostima zajednica.

4. Unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava kroz obuke i povećanje broja kadrova.

Značaj za budućnost

Podaci i preporuke iz ovog izveštaja imaju za cilj da unaprede politike energetske sanacije i podstaknu donošenje održivih rešenja za bolji kvalitet vazduha u Srbiji. Očekuje se da će realizacija ovih mera doprineti smanjenju emisija štetnih gasova, većoj energetskoj sigurnosti domaćinstava i uštedi do 30% energije.

Za više informacija i uvid u celokupan izveštaj, preuzmite dokument na dnu teksta.

Ovaj projekat podržan je kroz EKO-SISTEM program koji je nastao s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije. Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska.  Projekat “Građani čiste vazduh” je deo četvrtog ciklusa podrške i RAŠ omorika sprovodi ga od juna do novembra 2024. godine.

Mreža RAŠ Omorika sprovodi projekat „Građani čiste vazduh“ u sklopu EKO-SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska

Mreža organizacija koje čine asocijaciju RAŠ Omorika je ove jeseni na Zlatiboru organizovala prvi Festival čistog vazduha čiji je slogan bio POSADI SVOJ KLIMA UREĐAJ.

 Cilj nam je bio da građanima pošaljemo poruke da je sadnja drveća i povećanje zelenila u gradovima najefikasniji način da leti temperatura bude prijatna. Kada dođu jesen i zima, drvo je ekološki najprihvatljiviji energent da nam i kuća bude topla. Međutim, drvo mora biti suvo da ne bi zagađivalo vazduh PM česticama i mora biti legalno posečeno jer je to garant održivosti.

 Zajedno sa još 6 organizacija civilnog društva, podelili smo 500 sadnica auohtonih vrsta drveća - crnog bora (Pinus nigra) i gorskog javora (Acer pseudoplatanus) kojima smo obradovali građane.

Interesovanje građana za sadnice je bilo tako veliko da ćemo morati da ponovimo akciju i u vreme prolećne sadnje.

Imamo nameru da ovaj događaj održavamo svake godine, kao platformu da se sretnu organizacije civilnog društva iz Srbije i regiona koje se bave pitanjima kvaliteta vazduha.

Pogledajte video izveštaj sa Festivala Link: https://www.youtube.com/watch?v=atIFRCoysZQ 

Ovaj projekat podržan je kroz EKO-SISTEM program koji je nastao s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije. Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska.  Projekat “Građani čiste vazduh” je deo četvrtog ciklusa podrške i RAŠ omorika sprovodi ga od juna do novembra 2024. godine.

Mreža RAŠ Omorika sprovodi projekat „Građani čiste vazduh“ u sklopu EKO-SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedsk