Mala i srednja preduzeća u razvijenim zemljama čine i do 99.8% ukupnog broja poslovnih subjekata, zapošljavaju 60% - 80% ukupne angažovane radne snage i daju značajan doprinos ostvarivanju visokog BDP. Nasuprot tome, u nerazvijenim zemljama sa značajno nižim BDP-om, sektor malih i srednjih preduzeća je zapostavljen i nerazvijen. I bez obzira koliko se mi trudili da povećamo konkurentnost pojedinačnih preduzeća u nerazvijenom okruženju – učinak ne može biti značajan. U nerazvijenim zamljama ili regionima mala i srednja preduzeća mogu biti nosilac razvoja samo ako su međusobno povezana i ako to povezivanje stvara sinergetski efekat.
Kada se svi prethodni stavovi uzmu u obzir, tada se kao vrlo aktuelno čini udruživanje preduzeća u klaster organizacije.

U cilju bržeg i aktivnijeg uključivanja domaćih drvoprerađivača u svetske tokove marketinga, informatičke i drvne tehnologije potrebno je izabrati optimalni konkurentski nastup na tržištu kroz klaster. Na ekonomskoj mapi sveta danas upravo dominiraju klasteri, koji doprinose konkurentnosti na tri načina: povećanjem produktivnosti MSPP uključenih u klaster, upravljanjem i usmeravanjem inovacija, koje podstiču budući rast produktivnosti i podsticanjem otpočinjanja novih aktivnosti, koja proširuju i osnažuju i sam klaster.

Savremena drvoprerada, ako je oslonjena na održivo šumarstvo, koncipirana je tako da štiti sve medijume okoline, odnosno sve postojeće resurse, nije štetna po životnu sredinu, tehnički je primenjiva, socijalno prihvatljiva a ekonomski održiva.

Da bi se lakše plasirali na inostrana tržišta, za proizvođače je neophodno da sarađuju u klasterima i udruženjima. Takav način rada će im omogućiti veću informisanost, podelu troškova nabavke, proizvodnje, marketinga i plasiranja proizvoda kroz saradnju sa ostalim članovima. Privatni sektor unutar klastera treba da podstiče razvoj informativne, tehnološke i transportne infrastrukture, da sarađuje sa državnim organima i institucijama i na taj način rešava prepreke i probleme, i da stvara stabilna strukovna udruženja kojima će privući veći broj učesnika i time ojačati svoj položaj na tržištu. Sa druge strane, i država treba da stvara i održava stabilne mikro i makroekonomske uslove u privredi.

Privlačenjem stranih direktnih investicija u blizini klasterskih centara, uklanjanjem barijera za lokalnu konkurenciju, povoljnim finansijskim sredstvima, posticanjem razvoja inovacija unutar klastera, uspostavljanjem standarda koji pogoduju inovacijama i delovanjem u svojstvu kupca klasterskih proizvoda i usluga, države će podstaći veću zainteresovanost proizvođača da se uključe u klastere i ostvaruju profit.
Kako bi pomogla istraživanje i obrazovanje, potrebno je aktiviranje obrazovno-naučno-tehnoloških državnih i privatnih institucija u ispitivanju rada i razvoja klastera. Povezivanjem učesnika različitih klastera inteziviraće se saradnja srodnih i pomoćnih grana drvoprerade i drugih industrija.

Tri grupe faktora su potrebne za razvoj uspešnog klastera:

1)Osnovni faktori uspeha
-postojanje funkcionalnih mreža i partnerstava,
- jaka inovaciona osnova, sa pratećim istraživačko - razvojnim aktivnostima tamo gde su one potrebne,
-postojanje snažne stručne osnove.

2)Dodatni faktori uspeha
-odgovarajuća fizička infrastruktura,
-prisustvo velikih firmi,
-jaka preduzetnička kultura
-pristup izvorima finansiranja.

3)Dopunski faktori uspeha
-razumevanje da bi klaster trebao biti vođeni od strane stručnih ljudi,
-razumevanje važnosti razvijanja saradnje i podizanja nivoa konkurentnosti,
-čvrsta povezanost između privrednih subjekata i institucija lokalne samouprave, naučno-istraživačkih i drugih organizacija,
-razumevanje da klaster učesnici nastupaju kao jedna celina u kojoj svi učesnici igraju unapred definisanu, vitalnu ulogu, pri čemu se ne gubi lični identitet preduzeća,
-dobra komunikacija i dijalog između svih učesnika u nastojanju da se rešavaju poslovni problemi, poboljša konkurentnost i postane inovativniji.

LUKWOOD SERBIA - Užice
Vladimir Mišević proizvodi unikatne enterijere od punog drveta, a proslavio se priveskom u obliku komplet lepinje. Danas proizvodi masivne umetničke enterijere od punog drveta, ali i sitnije predmete. Inspiraciju pronanalazi u životu i delu despota Stefana Lazarevića, a svoje proizvode prodaje čak i u dalekoj Americi.

Pogledajte šta on to radi https://www.etsy.com/uk/shop/lukserbia

Magično drvce – ČAČAK
Stefan i Jelena Terzić su mladi bračni par koji proizvodi drvene igračke sa ciljem da roditeljima i deci ponudi igračku koja ima edukativni karakter i služi za razvoj fine motorike kod deteta. Njihove igračke koriste svi uzrasti dece, svako na svoj način i u skladu sa uzrastom. Ako vas interesuje kako laptop može biti od drveta ili kako decu zabaviti u kolima, a da to nije telefon, posetite njihovu stranicu https://magicnodrvce.rs/

Drvena saksija – Beograd
Marko Balaban proizvodi neverovatne drvene saksije i satove od punog drveta. Voleo je cveće i zajedno sa porodicom uređivao stan kada je odlučio da za sebe napravi nekoliko saksija koje su drugačije od onih na tržištu. Tako je nastala prva drvena saksija, za njom druga, a onda i ostale. Onda je Marko napravio drveni sat, opet za sebe, ali su tražili da ih napravi još. Danas Marko pravi neverovatne saksije i satove koji mogu biti enterijer svačjeg doma.

Njegov rad pogledajte na http://www.drvenasaksija.rs/

LENA WOOD ART – Niš
Valentina Kitić je domaćica koja zna šta znači domaća kuhinja, spremljena i poslužena na tradicionalni način. A zna i kako od tradicionalnih stvari napraviti moderan biznis. Zato Valentina proizvodi neverovatne drvene daske za sečenje i posluživanje. U proizvodnji koristi samo domaće vrste drveta, orah, jasen, brest, trešnju jer se tradicionalni proizvod mora proizvoditi od domaće sirovine. Daske ne premazuje nikakvim sintetičkim premazima, već mešavinom kokosovog ulja i pčelinjeg voska.

Ove neverovatne daske pogledajte na https://www.lenawoodart.com/